HR - Ljudski Resursi - Srbija

Srbija: Geto jeftine radne snage

Najjeftinija cena struje u Evropi, sporazumi o slobodnoj trgovini sa značajnim tržištima, te povoljna poreska politika, finansijske olakšice i konkurentna radna snaga, samo su neki od razloga koji Srbiju u regionu kandiduju za poželjnu destinaciju za strani kapital.

Srbija ima i povoljan geografski položaj i sve isporuke stižu za 24 sata do bilo koje lokacije u Evropi. Od februara ove godine primenjuje se i prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom, što nam daje veliki izvozni potencijal. Tu su i ugovori o slobodnoj trgovini sa zemljama CEFTA i EFTA, sa Rusijom i Belorusijom, a u septembru stupa na snagu i ugovor sa Turskom. Od SAD smo dobili status najpovlašćenije nacije, što nam omogućava bescarinski izvoz za 4.650 proizvoda, a pregovore o povoljnim carinama smo započeli i sa Iranom. Takođe, imamo upola manje troškove radne snage nego u drugim istočnoevropskim zemljama poput Češke, Mađarske i Poljske.

Upravo zbog povoljnih carina, ali i jeftine radne snage, mnoge evropske kompanije sve više sele svoje pogone iz zemalja novih članica EU. To što Srbija nije, i što u skorije vreme, prema procenama stručnjaka, neće ni biti deo EU, u neku ruku uverava da ćemo povoljne uslove poslovanja imati bar još nekoliko godina. Zbog slabe organizacije, ni sindikati nisu baš mnogo uticajni, što poslodavcima ostavlja još širi manevarski prostor.

Porez na dobit preduzeća u Srbiji je deset odsto i drugi je najniži u Evropi. U Crnoj Gori je devet odsto, u Mađarskoj 16, Sloveniji i Hrvatskoj 20, Rumuniji 24 odsto. Po stopi PDV-a od 18 odsto na nivou smo Makedonije i Crne Gore, ali smo bolji od Bugarske i Slovenije gde je ta stopa 20 odsto, i Hrvatske gde je 23 procenta.

„Strancima naruku ide i kurs evra. Sada svako ko izvozi robu ima osam dinara po evru više nego ranije, a blagi privredni rast u prvom kvartalu ove godine dugujemo pre svega većem izvozu. I radna snaga će biti još dugo jeftina. Za zarade u Srbiji se mnogo manje odvaja nego za plate u evropskim prestonicama“, kaže za „Novac“ ekonomista Milan Kovačević.

Jeftin rad i slobodna trgovina upravo su i bili razlog zašto je italijanska fabrika „Eksbut“ odlučila da preseli proizvodnju obuće iz Poljske u Srbiju. Ovaj primer će slediti i srodna kompanija „Kampana internacional“ koja će svoju proizvodnju preseliti direktno iz Italije. Slično razmišljaju i bliži susedi, pa je slovenački „Gorenje Tiki“ odlučio da preseli proizvodnju bojlera iz Ljubljane u Staru Pazovu, motivisan razlikom između stope PDV-a u Sloveniji od 20 odsto i u Srbiji od 18 odsto.

Da Srbija, kao najveća zemlja CEFTA regiona, ima prednosti u odnosu na druge zemlje bivše Jugoslavije, smatra i Srđan Lazović, šef korporativnih i regulatornih poslova za Srbiju i Crnu Goru u „Britiš-amerikan tobaku“.

„Pored regionalnog CEFTA sporazuma, ono što Srbiju čini jedinstvenom investicionom destinacijom jesu i drugi sporazumi o slobodnoj trgovini, sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU pored koga imamo i sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom, Belorusijom. Prednost Srbije je i u generalnoj makroekonomskoj stabilnosti i kvalifikovanoj radnoj snazi“, kaže Lazović za „Novac“.

S druge strane, problemi sa kojima se kao investitori suočavamo, kaže Lazović, ponekad se svode na nepredvidivost regulatornog ambijenta, netransparentnost zakonodavstva, kao i usporavanje koje prave niži slojevi državne administracije.

Srbija potencijalnim investitorima nudi i subvencije, a Vlada se na taj korak odlučila kako bi smanjila stopu nezaposlenosti koja je ove godine porasla na 19,2 odsto. Najveće subvencije, razumljivo, idu u paketu sa nerazvijenim krajevima, i to za investiranje u automobilsku i elektonsku industriju, kao i u informatičku tehnologiju. „Recept“ je preuzet od Slovačke, pa se iduće godine očekuje tri milijarde evra stranih investicija.

I Svilajnac će uskoro dobiti „Panasonik“, koji je najavio izgradnju svoje najveće fabrike u Evropi baš u tom gradu, a nemačka kompanija „Falke“ već je započela izgradnju fabrike za proizvodnju čarapa u Leskovcu.

Radi stimulisanja stranih investitora, osim olakšica u vidu subvencija i poreskih ustupaka, neke od opština ustupaju i zemljište po simboličnoj ceni kako bi investicija bila na njihovoj teritoriji. Niš je prvi grad koji se dosetio da izda zemljište bez naknade.

A od pomenutih subvencija, za manje projekte, odnosno investicije od pola miliona evra i 10 novozaposlenih, postoji mogućnost subvencija po radnom mestu, i to od 2.000 do 10.000 evra. Za kapitalne projekte sa minimalnim ulaganjem od 50 miliona evra i 300 novih radnika, moguće je dobiti i do 20 odsto vrednosti cele investicije. Ovaj procenat raste na 25 za projekte od minimum 200 miliona evra i otvaranje 1.000 radnih mesta.

„Favorizuju se kapitalni projekti, pre svega proizvodnja, ruralni predeli, ali i bivši industrijski centri - Niš, Zaječar, Kraljevo i Novi Pazar“, kaže za „Novac“ Aleksandar Miloradović iz Agencije za promociju izvoza SIEPA.

Od juna 2006. godine stranim investitorima u Srbiji podeljeno je 47,3 miliona evra podsticajnih sredstava za ulaganje u Srbiju. Tako je otvoreno 17.200 novih radnih mesta i realizovano više od 600 miliona evra investicija.

Za dolazak južnokorejske „Jure“ Vlada je uvela subvencije od 2.000 do 10.000 evra za svako novootvoreno radno mesto. „Jura“ je za tri miliona evra kupila propalu „Zastavu elektro“, u kojoj je već posle tri meseca počela da proizvodi instalacije za južnokorejske automobile koji se proizvode u Slovačkoj. Krajem leta će početi izgradnju nove fabrike u Nišu koja će zaposliti najmanje 1.500 ljudi.

I italijanskoj kompaniji „Magneti Mareli“ Srbija je osigurala subvencije od 10 miliona evra i omogućila da nova fabrika posluje u slobodnoj carinskoj zoni, kao i subvencije od 800 evra po svakom novozaposlenom radniku. Za otvaranje industrijskih pogona u Kragujevcu već je potpisan preliminarni dogovor, a ukupno će biti uloženo 60 miliona evra.

Slovenačkoj grupi od 400 kompanija, koje posluju u Srbiji, pridružila se i „Maksim grupa“ iz Celja. „Maksim“ će u industrijskoj zoni u Inđiji otvoriti još jednu „Metal-Cinkaru“, što je druga takva fabrika u Srbiji.

Slovenija se, inače, nalazi na sedmom mestu na listi država po visini ulaganja, a na petom po broju preduzeća.

Investicija najviše ima u bankarskom sektoru, osiguravajućim poslovima, trgovini, građevinarstvu i prehrambenoj industriji. S druge strane, ulaganja srpskih preduzeća u Sloveniju dostižu skromnih sto miliona dolara. Bilo je pokušaja većih ulaganja, ali se tamošnje tržište pokazalo kao prilično zatvoreno za kapital iz Srbije.

Za svoj regionalni centar Srbiju je izabrala i švedska „Ikea“ koja u narednih pet godina planira da izgradi pet trgovačkih centara, u koje će uložiti između 800 miliona i milijardu evra. Do 2015. godine planira da izgradi dva trgovačka centra u Beogradu, i po jedan u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.